Fizička aktivnost i bavljenje sportom u školskom uzrastu veoma je značajno za pravilan razvoj dece i zbog toga posebnu pažnju posvećujemo razvoju sporta u školi i važno je da ukažemo na značaj ove teme,
Već u samim osnovnim postavkama obrazovno-vaspitnog sistema jasno se može uočiti značaj fizičkog i zdravstvenog vaspitanja dece i učenika, a koji je istaknut i u osnovnim ciljevima obrazovanja i vaspitanja.
Propisi daju dobru osnovu da se školski sport široko razvija i praktikuje, a posebno mesto dato je i u novoj Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine.
Tu je školski sport izdvojen kao jedan od strateških prioriteta i posebna pažnja biće posvećena njegovom unapređivanju u cilju razvoja zdravih životnih stilova građana. Ulažu se napori i u popularizaciju ženskog sporta.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pruža podršku školama i radi na unapređenju samog sporta I sportskih sekcija.
Koncepcija fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, kojom je obuhvaćen i školski sport, zasniva se na jedinstvu nastave i ostalih sadržaja i aktivnosti iz ove oblasti koje škola realizuje.
Naime, Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine („Sl. glasnik RS“, br. 63/2021) ima poseban cilj koji se ogleda u unapređenju infrastrukture i mreže ustanova u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, visokom obrazovanju i ustanova učeničkog i studentskog standarda i koja će se odnositi na analizu postojeće infrastrukture za školski sport i izradu predloga i prioriteta za unapređenje infrastrukture za ove potrebe.
ZAKON O SPORTU
Podsećamo, Zakon o sportu (“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016) bliže uređuje pojam školskog sporta, čl. 143. je propisano:
„Član 143.
Školski sport, u smislu ovog zakona, obuhvata organizovane nastavne i vannastavne sportske aktivnosti u oblasti školskog fizičkog vaspitanja, uključujući i školska sportska takmičenja koja se sprovode u okviru školskog sistema u skladu sa nastavnim planom i programom, utvrđenim u skladu sa zakonom.
Univerzitetski sport, u smislu ovog zakona, obuhvata sportske aktivnosti studenata i studentska sportska takmičenja.
Organizovano vannastavno bavljenje sportskim aktivnostima učenika i studenata sprovodi se kroz školske, odnosno studentske sportske sekcije, koje organizuju škole i visokoškolske ustanove.
Izuzetno od stava 3. ovog člana ukoliko škola, odnosno visokoškolska ustanova nema uslova za organizovanje samostalne sportske sekcije, organizacija sportske sekcije može se realizovati kroz saradnju škole, odnosno visokoškolske ustanove sa organizacijom u oblasti sporta.
Za bavljenje dece, odnosno studenata sportskim aktivnostima iz st. 3. i 4. ovog člana ne može se naplaćivati novčana naknada.
Organizovane nastavne i vannastavne sportske aktivnosti iz st. 1. i 2. ovog člana imaju prioritet u pogledu korišćenja školskih sportskih sala i terena u odnosu na aktivnosti lica izvan škole.
Škole, visokoškolske ustanove, nastavnici, učenici i studenti mogu osnivati i odgovarajuća školska, odnosno studentska sportska udruženja.
Bliže uslove i pravila za organizovanje školskog i univerzitetskog sporta propisuje ministar nadležan za obrazovanje, po pribavljenom mišljenju Ministarstva.
Učenici i studenti ne mogu biti uključeni u vannastavne sportske aktivnosti i sportska takmičenja ako nije prethodno utvrđena njihova zdravstvena sposobnost za bavljenje školskim sportom. …“
SPORTSKO LETO U BABUŠNICI
Opština Babušnica dosta pažnje posvećuje školskom sportu. Jedan pozitivan primer kako se to radi u ovoj opštini je obeležavanje Međuokružnog turnira u malom fudbalu.
Iako je bio utorak, jedan od poslenjih radnih dana za osnovce pred početak raspusta, neki od njih su se, umesto u učionice, uputili ni manje ni više nego u Babušnicu, da bi tamo, sa svojim učiteljima, sportski, u takmičarskom, ali fer-plej raspoloženju, proslavili kraj školske godine.
Nakon što su im domaćini poželeli dobrodošlicu, kolona devojčica i dečaka krenula je sa centralnog opštinskog platoa ka sportskim terenima da pokažu šta znaju u malom fudbalu i kako igraju “između dve vatre”.
Kroz babušničke ulice prodefilovala je povorka četvrtaka osam osnovnih škola Pirotskog, Niškog i Topličkog okruga: „Branko Miljković“ , „Sveti Sava“, „Stefan Nemanja“ , i „ Ivo Andrić“ iz Niša, „Dr Zoran Đinđić“ iz Brzog Broda, „Dubrava“ „Miloje Zakić“, i „Vuk Karadžić“ iz Knjaževca, i najzad škole domađina „Despot Stefan Lazarević“ iz Babušnice.
Timovi jednaki po visini, snazi, i školskom gradivu koje su do sada savladali, došli su da bi se, kako kažu zabavili, ali ne kriju ni da bi voleli da pobede. A ko ne bi?
Inače, povod za ovo sportsko okupljanje je 20. Međuokružni turnir u malom fudbalu i 8. turnir u igri „Između dve vatre“. Učiteljsko društvo Niša, koje potpisuje organizuju događaja, ciljano bira manje sredine za završnicu ovog sportskog spektakla za mlađe osnovce. I pokazali su se, jer su učitelji, koji inače kako kažu, prezadovoljni onim što su zatekli.
U Opštini Babušnica ističu da su im najmlađi sugrađani prioritet, kako u sportu, tako i u svim drugim sferama života.
Moglo bi se reći da je oko 150 đaka iz okolnih regiona, simbolično otvorilo letnju sportsku sezonu u Babušnici. Ova opština možda nema idealne uslove za sport tokom čitave godine, ali za još jedno uspešno sportsko leto sve je na raspolaganju: teren za basket na tartanu, teniski teren na šljaci, fudbalski teren i ugodan kupališni kompleks.
Iako je druženje bilo u prvom planu, najmlađi osnovci su se takmičili i ostvarili sledeće plasmane:
- Međuokružno takmičenje u futsalu
1.OŠ”Sveti Sava”-Niš
2.OŠ”Stefan Nemanja”-Niš
3.OŠ”Dr Zoran Đinđić”-Niš
4.OŠ”Despot Stefan Lazarević”-Babušnica
5.OŠ”Vuk Karadžić”-Knjaževac
6.OŠ”Miloje Zakić”-Kuršumlija
Rezultat 8.turnira u igri između dve vatre je sledeći:
1.OŠ”Sveti Sava”-Niš
2.OŠ”Dubrava”-Knjaževac
3.OŠ”Branko Miljković”-Niš
4.OŠ”Ivo Andrić”-Niš
5.OŠ”Despot Stefan Lazarević”-Babušnica
ZAŠTO SU ČASOVI FIZIČKOG VASPITANJA VAŽNI ZA INTELEKTUALNI RAZVOJ
U školskom sistemu nije redak slučaj da se časovi fizičkog obrazovanja ne vrednuju na isti način kao ostala, klasična nastava. To se ogleda i u navikama koje deca (ne) stvaraju tokom školskog perioda, vezano za redovne fizičke aktivnosti. Fizička aktivnost utiče na hemiju mozga i kod deteta stvara povećanu mogućnost iskorišćenja moždanih ćelija za rast mozga i poboljšanje pažnje. Vežbanje čini mozak mnogo otvorenijim za učenje, razumevanje i pamćenje.
Iako pojačana fizička aktivnost može delovati bolno na telo, i zapravo jeste vrsta stresa za organizam, to je prolazna bol. Stres koji sam prestaje.
Međutim, stres koji nakupimo kada smo stalno zabrinuti i pod pritiskom je toksična vrsta stresa, ne nestaje tek tako.
Koristi od fizičke aktivnosti su brojne, ali problem je u prepoznavanju njene važnosti, naročito u toku razvoja deteta.
Kada ljudi prepoznaju moć onoga što je fizička aktivnost u stanju da učini učeniku, njegovom mozgu, njegovoj sposobnosti da primi informaciju, da je klasifikuje i uskladišti, da je prizove i manipuliše njome u svojoj glavi, tek onda će, možda, svet početi da se menja i da počne da ceni činjenicu da je ovo sredstvo da učenika učini boljim učenikom.
OVAJ TEKST IZRAĐEN JE UZ FINANSIJSKU PODRŠKU OPŠTINE BABUŠNICA. STAVOVI IZNETI U OVOM MEDIJSKOM PRILOGU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE RASPISAO KONKURS
