Javne nabavke predstavljaju jedan od ključnih mehanizama putem kojih država zadovoljava potrebe društva. Sa razvojem savremenog društva te potrebe su se neprestano uvećavale, a paralelno sa tim rastao je i obim javnih sredstava neophodnih za njihovo ispunjenje.
Upravo tamo gde se raspolaže značajnim finansijskim resursima javlja se i prostor za koruptivno delovanje različitih aktera, i to u svim fazama postupka javne nabavke – od planiranja do realizacije ugovora.
Istorija javnih nabavki seže još u doba drevnih civilizacija – Egipta, Mesopotamije i Rima. Još u rimskom pravu postojao je razvijeniji model nabavki poznat kao locatio conductio, odnosno ugovorni oblik koji je predstavljao preteču savremenih javnih nabavki.
Jedan od prvih modernih zakona u ovoj oblasti donet je u Velikoj Britaniji 1855. godine (Metropolis Management Act), dok je u Sjedinjenim Američkim Državama 1861. godine usvojen Civil Sundry Appropriations Act.
Danas je pristup javnim nabavkama znatno drugačiji i zasniva se na digitalizaciji i automatizaciji postupaka. Teži se sprovođenju kompletne procedure putem elektronskih platformi, a u Srbiji tu ulogu ima Portal javnih nabavki. Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije u velikoj meri je usklađen sa direktivama Evropske unije, što predstavlja značajan institucionalni napredak.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina bilo je više izmena i dopuna zakona, a praksa pokazuje da veliki broj podzakonskih akata često stvara dodatna administrativna opterećenja. Zbog toga je jedan od predloga u mojoj disertaciji bio pojednostavljenje zakonodavnog okvira i njegovo dalje usklađivanje sa pravom Evropske unije.
Iako je ostvaren značajan napredak, potpuna automatizacija sistema javnih nabavki još nije dostignuta. Dobar primer predstavlja Estonija, gde je sistem u velikoj meri digitalizovan, što podrazumeva praćenje postupka od faze planiranja do izvršenja ugovora u realnom vremenu. Upravo zato je dalji razvoj i tehnološka nadogradnja domaćeg nacionalnog portala od posebnog značaja.
Još jedan primer dobre prakse koji bi mogao biti primenjen u Srbiji jesu elektronski sistemi za analizu rizika zasnovani na takozvanim red flag indikatorima. U brojnim državama Evropske unije ovi instrumenti služe za automatsko prepoznavanje sumnjivih obrazaca ponašanja, kao što su ograničena konkurencija, neuobičajeno kratki rokovi, često ponavljanje istih ponuđača kojima se dodeljuju ugovori, kao i česte i sporne izmene zaključenih ugovora. Ovakvi mehanizmi omogućavaju blagovremenu reakciju kontrolnih organa i značajno povećavaju efekat nadzora.
Posebno je važno i dosledno sprovođenje politike otvorenih podataka (open data), uz visok stepen transparentnosti. To podrazumeva da podaci o svakoj konkretnoj javnoj nabavci budu javno dostupni, strukturirani i predstavljeni na način razumljiv građanima, medijima i organizacijama civilnog društva, koji imaju važnu ulogu eksterne kontrole.
Pitanje javnih nabavki je izuzetno složeno i s razlogom predstavlja predmet brojnih stručnih i akademskih rasprava. Srbija danas ima kvalitetan zakonodavni okvir, ali i dalje postoji prostor za dodatna preciziranja i unapređenja. Tek kroz modernizaciju sistema, jačanje transparentnosti i punu digitalizaciju moguće je izgraditi mehanizam koji će greške, zloupotrebe i koruptivne rizike svesti na najmanju moguću meru.
Navodi se u autorskom tekstu dr ekonomskih nauka Darka Anačkova.
