Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond (MMF) postigli su dogovor o uvođenju redovnog godišnjeg usklađivanja cene električne energije za domaćinstva, koje će biti iznad stope inflacije. Prema ovom sporazumu, cena struje biće korigovana svake godine, a sledeće poskupljenje planirano je za oktobar 2026. godine.
MMF navodi da bi korekcija cene trebalo da iznosi najmanje jedan procentni poen iznad godišnje inflacije. S obzirom na projekcije Narodne banke Srbije koje predviđaju inflaciju od oko 3,7 odsto u 2026. godini, to znači da bi cena električne energije mogla porasti za najmanje 4,7 odsto.
Cilj ove politike jeste očuvanje finansijske stabilnosti energetskih javnih preduzeća, pre svega Elektroprivrede Srbije, kao i postepeno približavanje domaćih cena tržišnim uslovima.
Cena električne energije za domaćinstva u Srbiji beleži kontinuirani rast, koji je naročito ubrzan od 2022. godine usled energetske krize u Evropi. Između 2015. i 2021. godine poskupljenja su bila umerena i ređa, dok je od 2022. do 2024. godine cena struje povećavana pet puta.
Tokom 2023. godine zabeležena su tri uzastopna povećanja od po osam odsto, a poslednje poskupljenje od 6,6 odsto građani su osetili u oktobru 2025. godine. Iako su u 2024. godini najavljivana nova poskupljenja, ona nisu realizovana.
Iako je prosečna cena struje danas znatno viša nego pre deset godina, Srbija i dalje ima niže cene u poređenju sa većinom zemalja Evropske unije.
U poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima jednu od najpovoljnijih cena električne energije za domaćinstva, sa prosekom od oko 10 do 11 evrocenti po kilovat-satu.
Za primer, u Bugarskoj i Rumuniji cena se kreće između 12 i 14 evrocenti, u Hrvatskoj i Mađarskoj između 14 i 16 evrocenti, dok su cene u Sloveniji još više. U većini zemalja Evropske unije cena prelazi 20 evrocenti po kilovat-satu.
Ova razlika u cenama jedan je od razloga za postepeno povećanje cena u Srbiji, kako bi se smanjio pritisak na državni budžet i obezbedila održivost energetskog sektora.
Izveštaj MMF-a posebno ističe status Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama, kao potencijalni rizik za energetsku bezbednost i javne finansije.
Procene pokazuju da bi eventualno preuzimanje NIS-a od strane države moglo koštati između 0,5 i dve milijarde evra, što bi predstavljalo do 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Međutim, brzo i jasno rešenje ovog pitanja moglo bi dugoročno smanjiti rizike.
MMF predviđa da će privredni rast Srbije u 2025. godini iznositi oko dva odsto, sa mogućim ubrzanjem na oko tri odsto u 2026. godini. Iako postoje povećani rizici zbog energetskog sektora i geopolitičkih okolnosti, Srbija raspolaže dovoljno snažnim fiskalnim i deviznim rezervama za ublažavanje mogućih ekonomskih šokova.
