Saopštavanje detetu da se roditelji razvode predstavlja delikatan trenutak, oblikovan bolnim emocijama i neretko praćen osećajem zbunjenosti, tuge, pa čak i besa. Stručnjaci, uključujući advokata Aleksandra Кačenkova, ističu ključnu ulogu iskrenosti u ovom procesu. Deca, čak i ako su mlađa, često osećaju promene koje donosi razvod, a zato je od suštinske važnosti da ih roditelji ne obmanjuju lažima.
Кačenkov napominje da deca koja su bila izložena svađama, prepirkama i traumama u vezi sa razvodom, često imaju više kapaciteta da razumeju ovu situaciju. Ipak, izazov predstavljaju deca koja nisu bila u sličnim situacijama i koja su zatečena celokupnim procesom. U ovim slučajevima, stručni tim Centra za socijalni rad može igrati ključnu ulogu u pružanju podrške i razgovoru sa decom prilagođenom njihovom uzrastu.
Preporuka za mlađu decu, posebno onu ispod deset godina, jeste da im odluku o razvodu saopšte predstavnici stručne službe. To omogućava detetu da lakše podnese situaciju, iako je svakako teško. Uprkos ovakvim naporima, realnost je da su roditelji često izloženi jakim negativnim emocijama prema bivšem partneru, što dovodi do problema u donošenju odluka vezanih za detetovu budućnost. Ovde dolazimo do ključne tačke razvoda sa visokim konfliktom.
Razvod sa visokim konfliktom karakteriše kontinuirana želja za svađom, nepoverenje, verbalna ili fizička agresija, i narušena komunikacija. Ovakve situacije ne samo da utiču na roditeljske odnose već i na sposobnost pružanja emotivne podrške detetu. Ovo naglašava važnost svestranog pristupa u rešavanju konfliktnih situacija i zaštiti dobrobiti deteta u toku razvoda.
U situacijama visokog konflikta između roditelja, tolerisanje činjenice da dete s ljubavlju i voljom provodi vreme s drugim roditeljem postaje izuzetno teško. Roditelji, suočeni s takvim konfliktom, često posežu za ponašanjima koja imaju za cilj prikazivanje drugog roditelja u negativnom svetlu.
Ovo može uključivati negativno i neprimereno govorjenje o drugom roditelju, kao što su izjave poput „Tvoja mama je zla“, preuveličavanje grešaka drugog roditelja, na primer, „Tvoj tata je ponovo zaboravio poneti rezervnu odeću za tebe, vidiš kako ne brine o tebi“, ili omalovažavanje drugog roditelja, kao što je „Tvoja mama je glupa jer ne zna kako ti pomoći oko domaćeg zadatka iz matematike“.
U isto vreme, roditelji mogu sebe prikazivati kao požrtvovane, savršene roditelje, naglašavajući da neprestano brinu o deci, nemajući trenutka za sebe ili za aktivnosti koje ih čine srećnima. Takođe, često popuštaju svakoj želji deteta kako bi ga privukli „na svoju stranu“.
Nepoverenje prema drugom roditelju može dovesti do prekomernog nadzora i kontrole nad susretima deteta s njim, uključujući česte provere i upite o tome kako provode vreme, šta jedu ili šta planiraju raditi.
Takođe, roditelji mogu organizovati aktivnosti ili obaveze baš kada drugi roditelj želi provesti vreme s detetom, na primer, zakazivanjem vannastavnih aktivnosti ili druženjem s prijateljima, sve s ciljem izbegavanja kontakta s drugim roditeljem. Ovakvo ponašanje dodatno otežava već napetu situaciju i može imati negativan uticaj na emocionalno blagostanje deteta.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
