Gugutkini mali ćilimi
U Pirotu Maju Ćirić svi znaju i po nazivu njenog preduzeća – Gugutka. Gugutće na direci su jedna od najčešćih šara čuvenog pirotskog ćilima. Maja tradiciju načina izrade ovog, jednog od, za sada tri, zaštićena pirotska brenda, neguje već dve decenije. Usmerila se na izradu minijaturnih ćilima, takozvanih šustikli. Znače joj i gradske subvencije.
,,Najmanji ćilim koji sam istakala je dimenzija 10 x 10 centimetara ili 12 x 12. To su i najtraženije dimenzije i danas. Tkala sam i male torbice. Za jedan mali ćilim potrebno je oko dva sata. Tkam i veličine, na primer 25 x 25, 25 x 17 ili 18 centimentara. Najveći, do sada, je zapravo ova staza koju sam istkala. Ona je dimenzija 70 x 190 centimetara”, pokazuje Maja dok govori o svom radu.
Već dvadeset godina vodi evidenciju o ćilimima koje i koliko istka u toku jednog meseca. Na stranicama svezaka su zapisani podaci o stotinama i stotinama šustikli i ćilima malo većih dimenzija, mesec za mesec, godinu za godinom.
,,Teže je istkati ovaj mali ćilim. Treba još više da se pazi oko ivica, gustina je veća, osetljivije je. Neophodna je i veća koncentracija. Za mesec dana, na osnovu moje sveske i evidencije, mogu da istkam oko jedan metar kvadratni malih ćilima.”
Na njenim minijaturama su različite šare: Kornjača, Soveljća, Vraška kolena, kao i Rašićeva šara, koju smatra jednom od najzahtevnijih.
Gugutkine male ćilime neretko uz šare upotpunjuje i ime Pirota, ali i druga imena, nazivi, u skladu sa željama poručilaca. Jedan je, sa slovima, istkala za sebe, ali…
“Istkala sam na jednoj šustikli: Ja sam Piroćanka i tkam svoj put. Htela sam da to bude jedna od mojih oznaka, kao logo, na sajmovima i manifestacijama. Međutim, na jednom sajmu je jedan naš čovek koji živi u inostranstvu bio toliko uporan da kupi svojoj unuci, te je i taj mali ćilim našao svoj dom. Ali, istkaću novi i za sebe, svakako.”
Očuvanje tradicionalnih i umetničkih zanata i uz podršku grada
,,I značajno je, ali i teško da se čuva ova tradicija. Naučiš zanat i uvuče te u tu svoju draž. Ne znam šta bih radila sada da ne radim ovo”, govori Maja, koja poslednjih godina ima i podršku grada kroz konkurs za subvencionisanje Piroćanaca koji se bave starim i umetničkim zanatima.
,,Mnogo mi znače subvencije grada. Dobila sam najpre za kupovinu prediva, potom za drveni razboj, a prošle godine sam subvenciju iskoristila za kupovinu štampača i sekača. To mi omogućava da moji proizvodi budu lepo upakovani i sa oznakom moje firme. Evo, ovo su prototipi novih pakovanja – pokazuje Maja i dodaje – Planiram da uradim i štampani katalog svojih radova.”
Trebalo je, kaže, da uskladi vreme za tkanje sa prikupljanjem dokumentacije za prijavljivanje za ove podsticaje, ali se sve isplatilo. Ima podršku porodice od početka, a poslednjih godina od dece i u poslovima oko vođenja preduzeća.
Grad Pirot subvencioniše preduzetnike koji se bave starim i umetničkim zanatima iz budžeta grada od 2023. godine.
U 2025. za ove namene izdvojeno je 1,5 miliona dinara iz gradske kase. Među dobitnicima podsticaja su i vlasnici kovačkih, sodadžijskih, grnčarskih i stolarsko-duborezačkih radnji, ali i oni koji se bave proizvodnjom tekstilnih i proizvoda od kože i različitih suvenira.
Maja je već tri puta dobila podršku grada. Drveni razboj, za koji je, između ostalog, koristila subvencije, joj je, dodaje, značio i za dobijanje sertifikata Ministarstva privrede za stare zanate. Taj sertifikat je dobila prošle godine. On joj je otvorio put da nedavno konkuriše i za državne subvencije. Očekuje podršku države za nabavku prediva.
Ova Piroćanka ćilimarstvom, starim zanatom, ali i svojevrsnom umetnošću, bavi se već dve decenije.
Majin ćilimarski put od gvozdenog do drvenog razboja
Majin ćilimarski put, koji je poslednjih godina utaban i gradskim subvencijama, počeo je pak, sada davne 2007. godine. Do tada je bila domaćica.
,,Od malena sam vezla, heklala, a znala sam i da je tkanje zanat za koji treba mnogo truda, da je spor proces i da nije nimalo lak.”
Prve niti istkala je u tadašnjem preduzeću Ponišavlje i to kroz projekat u koji su bili uključeni lokalna samouprava, Nacionalna služba za zapošljavanje i ondašnje Udruženje Grlica.
,,Posle tromesečne obuke sam ostala i nastavila da učim. Sve mi je to bilo zanimljivo: jedna šarica, pa onda druga… Najpre sam zapravo radila na tepisima.”
Posle nekoliko meseci, Maja je, posle sticanja osnovnih znanja, odlučila da sa vežbanjem i daljim učenjem zanata i izradom ćilima nastavi sama, kod kuće.
,,Sa suprugom sam se dogovorila da mi on napravi razboj. I on mi je napravio i to gvozdeni. Uz naučene osnove, nastavila sam da učim dalje i u Udruženju Grlica. Kod kuće sam svaku šaru crtala i pisala pojedinosti o izradi. Svaki element, svaka šara, bilo kornjača, gugutka, ima određen takozvani propis kako se tka. “
Teško je, kaže, bilo u početku. Učila je, crtala šare kako treba da izgledaju, kupovala predivo i tkala, tkala, tkala…
U međuvremenu su joj se otvorila vrata ustanova čuvara tradicije. Dalje plasiranje proizvoda je zahtevalo i otvaranje preduzeća.
Preduzeće uz subvenciju za samozapošljavanje
Preduzetničku radnju za izradu suvenira i malih ćilima Gugutka, Maja je otvorila 2012. godine, uz subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.
“Nisam nikad ni zamišljala da ću imati firmu uopšte, pa ni za izradu ćilima. Do 2007. sam bila domaćica, a pet godina kasnije sam, posle učenja zanata, otvorila preduzeće. Jedan od prvih prihoda zahvaljujući ovom mom zanatu iskoristila sam da sebi uplatim radni staž”, govori Maja.
Njene male ćilime prepoznaju kao suvenire, ali i protokolarne poklone i lokalni Muzej Ponišavlja, Turistička organizacija, druge ustanove. Tržišta pak, kaže, ima, ali nema pravila u potražnji.
,,Nekada, uglavnom tokom zime, nema toliko porudžbina. Međutim, ima perioda, kada ih ima itekako. Traže ih turisti. Radim i po porudžbini, ali i ovako.”
Pirotski ćilim sininonim za lepotu
,,Pirotski ćilim je za mene svakako lepota. Ne može svako da ga izatka. Ima ljudi koji to mnogo cene. Ima i onih van Pirota koji bi trebalo mnogo više da cene”, poručuje ova ćilimarka.
Stalno učestvuje na sajmovima i manifestacijama u Pirotu i drugim mestima. Uz ćilime, na njenim štandovima je i vez, ali i figure od gipsa i magneti.
Učestvovala je tokom godina u mnogim projektima grada i organizacija civilnog društva usmerenih na očuvanje i promociju ćilimarstva. Tako je tkala i u ambijentu Muzeja Ponišavlja kroz IPA program, a njne rad je kroz taj projekat predstavljen i u Bugarskoj u Čiprovcima. Među preduzetnicama je čije su priče u publikaciji projekta koji je realizovao Centar Novitas pre nekoliko godina.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Pirota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
