Prošle su gotovo dve godine otkako je pokrenuta inicijativa da Gimnazija u Bosilegradu ponese ime kneginje Marije Lujize, ali škola koja postoji duže od osam decenija i dalje nema zvanično ime.
Sve procedure su ispoštovane, uključujući pribavljanje saglasnosti same kneginje Marije Lujze uz pomoć ambasada dvaju zemalja, budući da propisi nalažu da, ukoliko je osoba po kojoj se ustanova imenuje još živa, mora dati svoj pristanak.
„Školski odbor je, posredstvom Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, predložio da se Gimnaziji zapravo vrati prvobitno ime, koje joj je 10. juna 1941. godine dao car Boris Treći. Tada je delegacija iz Bosilegrada dobila odobrenje da škola bude nazvana po njegovoj majci i ćerki, Mariji Lujizi, što predstavlja začetak srednjoškolskog obrazovanja u ovom kraju.
Međutim, realizacija inicijative neobjašnjivo se zakomplikovala. Iako su 15. juna prošle godine i odbornici Skupštine opštine dali saglasnost na odluku Školskog odbora Gimnazije u Bosilegradu o vraćanju prvobitnog naziva, proces je „zapelo“ u Ministarstvu prosvete.
Saglasnost se očekivala još u avgustu prošle godine, pre početka nove školske godine, jer zakon propisuje da novo ime mora da važi od 1. septembra. Međutim, odgovor još uvek nije stigao – ni pozitivan, ni negativan.
Gimnaziju u Bosilegradu pohađa oko 200 učenika. Nastava se odvija na dva jezika, srpskom i bugarskom, a tokom svoje burne istorije ova obrazovna ustanova menjala je nazive i prolazila kroz brojne reforme. „Bezimena“ je, od 2009. godine.
Učenici i osoblje škole čekaju rešenje, nadajući se da će imena i identitet ustanove biti obnovljeni, što bi simbolizovalo značajnu kulturno-istorijsku vezu sa prošlošću i pružilo dodatnu motivaciju za buduće generacije učenika.
