Nedostatak stručnog kadra u školama, pedagoška funkcija ocenjivanja i diskutabilna reforma gimnazija koja ne funkcioniše kako je zamišljeno neke su od glavnih tema sastanka čelnika Društva direktora škola Srbije i resornog Ministarstva prosvete, koji će se održati danas, saznaje „Politika”.
Direktori su izdvojili probleme s kojima se susreću u svakodnevnom radu i usaglasili predloge kako bi te poteškoće mogle da se prevaziđu, a sada će to predočiti prosvetnom vrhu.
– Posebno je istaknut problem stručne zastupljenosti nastave iz pojedinih predmeta. Predlažemo da zakonski bude omogućeno da se angažuju penzionisani profesori ili da se ustanovi sistem stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta u kojoj bi oni bili u obavezi da bar jedan semestar na master studijama provedu u školi i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora iz te škole i profesora sa matičnog fakulteta. Ovo bi moglo biti rešenje problema, ali i dobar način uvođenja u posao budućih nastavnika koji bi mogli na taj način da steknu uslove za polaganje stručnog ispita, to jest ispita za licencu. Ako bi ovo bilo praćeno i merama države koje bi motivisale upis na nastavničke fakultete, problem bi mogao biti dugoročno rešen – stav je Društva direktora škola Srbije koji se navodi u jednom od šest dokumenata koje će prosvetnom vrhu dostaviti za razmatranje.
Čelnici krovnog udruženja koje okuplja direktore škola širom Srbije za „Politiku” potvrđuju da ne raspolažu preciznim podacima na nivou sistema o tome koliko tačno nestručnih ljudi drži nastavu iz određenih predmeta. Ipak, kažu da je na stručnom skupu direktora koji su organizovali na Tari, a na kome su i izdvojili probleme i predloge potencijalnih rešenja, iz razgovora bilo očigledno da je nedostatak stručnog kadra problem koji tišti mnoge škole ne samo u manjim mestima nego i u Beogradu. Praksa potvrđuje da u oskudici optimalnog kadra najčešće matematiku, informatiku, fiziku i pojedine strane jezike predaju profesori koji za to nisu dovoljno stručni.
– Direktori su u obavezi da organizuju nastavu, da se postaraju da imaju stručan kadar za svaki predmet, ali to ne mogu jer adekvatnih kadrova nema, a plaše se da angažuju penzionere. Ideja je i da se uvede obaveza da studenti nastavničkih fakulteta hospituju jedan semestar u školama. Oni u škole inače dolaze na praksu, ali to kao da je pro forme, traje kratko, desetak časova koji se obave za dva, tri dana, a ovako bi zaista mogli da steknu potrebno iskustvo i školama bi to značilo. Posebna je priča to što sve manje mladih želi da upiše i studira nastavničke fakultete, tako da će ovaj problem biti sve više izražen ukoliko se sad nešto primetno ne preduzme – ukazuju iz Društva direktora škola Srbije.
Takođe, očekuju da nadležno Ministarstvo prosvete raspolaže egzaktnim informacijama o tome koliko u osnovnim i srednjim školama radi nedovoljno stručnih nastavnika, ukupno i po predmetima za koje su angažovani usled nedostatka odgovarajućeg stručnog kadra. Poslednji javnosti dostupni podaci, iz 2018. godine, svedoče da je tada u douniverzitetskom školstvu nedostajalo oko 1.000 stručnih profesora – da je matematiku predavalo 457 nedovoljno stručnih nastavnika, fiziku 239, informatiku 109, nemački jezik 133 i engleski 48. Kakva je situacija danas, da li se i na koji način ta statistika promenila za pet godina? Koje je mere za rešavanje ovog problema prosvetni vrh preduzimao u petogodišnjem periodu i da li su dale očekivane rezultate? Ova pitanja „Politika” je uputila nadležnima u Ministarstvu prosvete i iščekuje odgovore.
izvor/Politika
