Na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 25. oktobra, u Bosilegradu je prema preliminarnim podacima najviše glasova osvojila lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Za razliku od većine zemlje, gde je prednost imala Studentska lista, bosilegradski birači su vodeću poziciju poverili listi okupljenoj oko Srpske napredne stranke. Izborni dan obeležila je i slika koja je izazvala nelagodu. Naša redakcija posetila je jedno biračko mesto u zgradi osnovne škole, gde su se izbori u večernjim satima odvijali uz svetlost sveća. Moguće je da takvih mesta ima i više.
Obrađeno je svih 31 biračko mesto na teritoriji opštine, a ukupno je bilo 4.090 važećih glasova.
| Lista | Glasovi | Procenat |
|---|---|---|
| Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija | 2.627 | 64,2% |
| Studentska lista – Studenti pobeđuju | 1.245 | 30,4% |
| Ivica Dačić – Faktor stabilnosti | 151 | 3,7% |
| Ostale liste | 67 | 1,6% |
Razlika između vodeće liste i Studentske liste iznosi 1.382 glasa.
Na republičkom nivou slika je suprotna. Prema poslednjim preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, na osnovu 8.077 obrađenih biračkih mesta, Studentska lista osvojila je 2.211.400 glasova, odnosno 52,54 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 1.653.868 glasova, odnosno 39,29 odsto. Treće mesto zauzela je lista „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ sa oko dva odsto.
Prema projekciji CeSID-a i Ipsosa, na osnovu 96 odsto obrađenog uzorka, Studentska lista osvojila bi 140 mandata, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 103 od ukupno 250. Pravo glasa imalo je 6.451.292 birača na 8.392 biračka mesta, a izlaznost do 18 časova iznosila je 64,89 odsto. Rezultati su i dalje preliminarni.
Poređenje je upadljivo. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ u Bosilegradu je dobila oko 25 procentnih poena više nego u celoj zemlji, a Studentska lista oko 22 poena manje. Ostaje da se vidi šta su razlozi takvog odnosa snaga, ali brojke jasno pokazuju da je Bosilegrad ove nedelje glasao drugačije od većine Srbije.
Fotografija sa biračkog mesta koje smo posetili prikazuje sto sa izbornim materijalom, osvetljen svećama zabodenim u flaše, dok je prostor oko njega potonuo u mrak. Reč nije o kvaru ni o prekidu napajanja. Biračko mesto nalazi se u zgradi osnovne škole u kojoj godinama ne uče deca. Zgrada je u veoma lošem stanju i otvara se samo zbog izbora. Struje u njoj, kako stvari stoje, nikada nije ni bilo, a za izbore nije obezbeđeno ni osvetljenje.
Mi smo obišli samo jedno takvo mesto, pa ne možemo da tvrdimo koliko ih ukupno ima, ali ne isključujemo da bez struje i osvetljenja glasaju i birači na drugim mestima. Zato bi nadležni trebalo da pregledaju sva biračka mesta u opštini i javno kažu koja nemaju osnovne uslove za rad.
To znači da se ovde ne radi o nepredviđenoj situaciji, već o problemu koji je poznat unapred. Svi koji organizuju izbore morali su da znaju da u toj zgradi nema struje. Pa ipak, ona je ponovo određena kao biračko mesto, a članovi biračkog odbora ostavljeni su da rade, preuzimaju glasove i popunjavaju zapisnike uz plamen sveća.
Postavlja se pitanje ko je odlučio da se glasa u takvim uslovima i zašto. Zašto se za biračko mesto bira prostor koji nema osnovne uslove, kada postoje druge zgrade? Ko je mogao da obezbedi rezervno osvetljenje ili agregat, a nije? I kako se u polumraku može garantovati da se brojanje glasova i unos u zapisnik obavljaju pouzdano i tako da ih posmatrači mogu da prate?
Ljudi koji su na tom mestu radili zaslužuju uslove za pošten posao. Birači zaslužuju sigurnost da se njihov glas broji na mestu koje je spremno za izbore. A nadležni, u opštini i u izbornoj administraciji, treba da odgovore zašto se to ponavlja i da se zaista pobrinu da se do sledećih izbora promeni.
