Tim Bernske konvencije o zaštiti evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa boravio je juče u poseti Bosilegradu, gde je u sali Kulturno-informativnog centra „Bosilegrad” održan sastanak sa predstavnicima nevladinih i ekoloških organizacija.
Delegaciju su činili Karl Amirgulašvili, predsednik Stalnog komiteta Bernske konvencije, Mateuš Jakubjak, nezavisni međunarodni ekspert, i Marta Mendlinska iz Sekretarijata Bernske konvencije. Na sastanku su se susreli sa predstavnicima organizacije „Eko Krajište” iz Bosilegrada, bugarskim udruženjem „Balkanka” i lokalnim ekološkim aktivistima.
Poseta je usledila nakon žalbe koju su podneli „Eko Krajište” i lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine, imajući u vidu da je Republika Srbija potpisnica Bernske konvencije. Žalba se odnosi na zagađenje životne sredine i voda, ugroženost zaštićenih retkih vrsta ptica, gmizavaca i riba, kao i na zagađenje koje, prema navodima podnosilaca, ugrožava zdravlje i život domaćih životinja, obradivih površina i ljudi, a dovodi se u vezu sa rudarskim aktivnostima rudnika olova i cinka „Bosilmetal” u selu Karamanica.
Nakon sastanka u KIC-u, delegacija je najavila razgovore sa predstavnicima lokalne vlasti u Bosilegradu, rukovodstvom pomenutog rudnika, kao i predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U planu je i obilazak najkritičnijih deonica duž doline Tluminske reke, dok je za kasno popodne najavljen zajednički sastanak u Bosilegradu.
Zabrana ulaska bugarskom aktivisti
Bugarska nacionalna televizija (BNT) objavila je da dr Valentinu Janevu, članu Upravnog odbora Naučnog instituta „Zapadne pokrajine” iz Sofije, juče ujutru nije dozvoljen ulazak u Srbiju. Janev je putovao radi učešća na ekološkom okruglom stolu u Bosilegradu, na kojem je učestvovao i predsednik Stalnog komiteta Bernske konvencije, a na kojem se razmatralo pitanje eventualnog ponovnog pokretanja rudnika „Karamanica”.
Prema izjavi koju je Janev dao novinaru BNT-a Ivi Nikodimovu, na granici mu je saopšteno da mu se zabranjuje ulazak, uz obrazloženje sadržano u dokumentu koji mu je uručen u dva primerka – u tački 8 navodi se negativna procena bezbednosnog rizika, odnosno rizika po nacionalnu bezbednost Srbije. Na pitanje novinara da li je, prema tome, pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije, Janev je odgovorio da tako proizlazi iz dokumenta. Prema njegovim rečima, zabrana je izrečena na 12 časova, što mu je onemogućilo prisustvo skupu u Bosilegradu; on smatra da je cilj bio da se spreči njegov kontakt sa međunarodnom delegacijom.
Janev je za okrugli sto pripremio izveštaj od tridesetak strana o uticaju rudnika „Karamanica” na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Rudnik je, prema tim navodima, posle decenija rada zatvoren, ali se trenutno izvode bušenja radi ispitivanja mogućnosti za ponovno otvaranje eksploatacije. Janev ocenjuje da bi, u slučaju pronalaska isplative rudne žile, moglo doći do pokušaja ponovnog pokretanja rudnika, koji, prema njegovim rečima, kao prekogranični izvor zagađenja preko reke Dragovištice utiče i na teritoriju Bugarske, konkretno na Ćustendilski kraj, odakle se voda uliva u Strumu i dalje teče ka Grčkoj.
U izveštaju su, kako je naveo, sadržani rezultati ispitivanja voda i zemljišta oko Bosilegrada, urađenih u laboratorijama u Sofiji i Beogradu, koji su, prema njegovim rečima, pokazali podudaranje nalaza – prema srpskoj petostepenoj skali zagađenosti voda, u većini vodotoka nizvodno od lokaliteta Karamanica utvrđen je najviši, peti stepen zagađenja teškim metalima. Janev je, pozivajući se na sopstvenu analizu zdravstvenih podataka za period do 2020. godine, dok je rudnik radio, naveo da su otpad, rudni ostaci od flotacije i korišćeni reagensi kancerogeni faktori i da je u periodu rada rudnika zabeležen porast obolevanja i smrtnosti, pretežno od onkoloških bolesti. Naveo je i podatak da je u uzorku vode za piće iz jednog naselja ispod rudnika, ispitanom na prisustvo arsena, izmerena vrednost 13 puta veća od dozvoljene.
Prema njegovim rečima, ovo nije prvi put da mu je zabranjen ulazak u Srbiju – 2023. godine, kako navodi, nije mu bilo dozvoljeno da unese knjige bugarskog autora Edvina Sugareva, a tom prilikom su, prema istim navodima, iz bugarskog kulturnog centra oduzete desetine knjiga.
Šta je Bernska konvencija
Bernska konvencija je međunarodni ugovor Saveta Evrope iz 1979. godine, čiji je pun naziv Konvencija o zaštiti evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Cilj konvencije je očuvanje divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih prirodnih staništa u Evropi, sa posebnim naglaskom na ugrožene i migratorne vrste, kao i na saradnju između država potpisnica. Srbija je jedna od zemalja koje su ratifikovale ovaj ugovor.
Sprovođenje konvencije nadgleda Stalni komitet, telo sastavljeno od predstavnika svih država članica. Komitet prati primenu obaveza koje proizlaze iz konvencije, razmatra žalbe i peticije koje mu podnose građani, nevladine organizacije ili druge strane zbog navodnog kršenja odredaba – poput onih koje se odnose na zagađenje i ugrožavanje staništa u okolini Bosilegrada – i, kada oceni da je to potrebno, upućuje terenske misije radi provere stanja na licu mesta, kao što je bila i poseta delegacije Bosilegradu. Odluke i preporuke Komiteta nisu pravno obavezujuće u sudskom smislu, ali nose političku i diplomatsku težinu jer dolaze iz tela Saveta Evrope.
